Žičano modeliranje (ređe linijsko modeliranje) je proces izrade virtuelnog 2D ili 3D modela pomoću skupa temenih tačaka i konturnih t.j. graničnih ivica.
Žičani 3D modeli se sastoje samo od presečnih ivica površi objekta i njihovih krajnjih tačaka (temena), same površi objekta nisu opisane žičanim modelom. Dakle, žičani model je samo skup ivica i temena, on nema "kože" (granične površine) koja definiše oblast između ivica i nema "mesa" koje definiše oblast unutar granične površine. Najjednostavnije rečeno, žičani model je predstava nekog objekat pomoću okvira od ivica. Ivice mogu biti prave linije, lukovi, krive...
Žičano modeliranje predstavlja najstariji i najjednostavniji način geometrijskog modeliranja, t.j. matematičkog opisivanja oblika nekog objekta. Ova vrsta CAD modeliranja je najniži nivo geometrijskog modeliranja i ima ozbiljna ograničenja.
Besplatni CAx softver FreeCAD podržava sve vrste CAD modeliranja (žičano, površinsko, pomoću promitiva i pomoću tipskih oblika). Za žičano modeliranje je u FreeCAD-u zaduženo radno okruženje Crtanje (Draft).
Žičano modeliranje – eng. Wireframe modelling - rus. Каркасное моделирование
Žičani modeli - eng. Wireframe models - rus. Каркасные модели
Naziv žičani je izabran zato što modeli dobijeni ovom vrstom geometrijskog modeliranja izgledaju kao okvir napravljen od tankih žica koje predstavljaju ivice.
Istorijski gledano, žičano modeliranje je prva CAD tehnologija koja se u računarima koristila za predstavljanje 2D i 3D geometrije objekata (proizvoda) i prvi geometrijski modeli su bili žičani.
Glavna odlika žičanog modeliranja je jednostavnost pošto je dovoljno samo uneti koordinate temena ivica i zadati kojoj vrsti geometrijskih elemenata (duž, kružnica, kružni luk, kriva...) one pripadaju. Naravno, za neke geometrijske elemente je potrebno zadati i neke druge podatke. Npr. Za kružnice prečnik ili poluprečnik, za elipsu koordinate žiža...
Žičano modeliranje je nastalo krajem 50-ih i početkom 60-ih godina zajedno sa prvim CAD sistemima. U to vreme su računari bili slabi i jedino je ovaj vid geometrijskog modeliranja bio moguć. Mada treba spomenuti da drugi vidovi (površinsko, zapreminsko) tada nisu ni postojali.
U početnim fazama razvoja CAD sistema žičani modeli su se uglavnom koristili za rešavanje dvodimenzionalnih problema, najčešće za izradu 2D crteža. Trodimenzionalni žičani modeli su zbog nedostatka “kože” i “mesa” imali malu praktičnu vrednost i ređe su se koristili. Na primer, zbog nedostatka “kože” nije ih bilo moguće koristiti za simulacije obrade na RNU mašinama (CAM softveri), a zbog nedostatka “mesa” nije ih bilo moguće koristiti za proračune metodom konačnih elemenata (CAE softveri). Tek su 70-ih godina prošlog veka računari postali dovoljno snažni da bi mogli obrađivati površinske i pune 3D modele. Više na ovu temu možete pogledati na stranama Istorija CAD softvera.
Žičano modeliranje je u velikoj meri zamenjeno površinskim (Surface modeling) i modeliranjem punih tela (Solid modeling). Danas se ono koristi:
za crtanje 2D kontura koje u CAM softverima mogu poslužiti za generisanje putanja jednostavnih obrada kao što su struganje, isecanje kontura, glodanje džepova, bušenje...,
za crtanje 2D i 3D žičanih okvira koji u CAE softverima mogu poslužiti za određene vrste proračuna metodom konačnih elemeneata,
kao osnova za modeliranje površinskih modela, a ponekad i punih 3D modela,
za izradu tehničke dokumentacije u 2D CAD softverima,
...
Napomena: Danas verovatno svi moderni 3D CAD softveri imaju žičani prikaz 3D modela, vodite računa da to nije pravi žičani 3D model već površinski ili puni 3D model kome su površine i meso providne.
2D CAD crtanje, odnosno vektorska grafika je u stvari žičano modeliranje u dvodimenzionalnom prostoru. Trodimenzionalno žičano modeliranje se u suštini može smatrati proširenjem u treću dimenziju tehnika koje se koriste za 2D CAD crtanje. Geometrijski elementi koji se koriste za modeliranje žičanih 3D modela su potpuno isti kao oni koji se koriste za 2D crtanje, jedina razlika je što kod žičanih 3D modela postoji podatak o vrednosti Z kooordinate. Vremenom se 3D žičano modeliranje razvijalo pa su nastajale i druge vrste podataka koji su služili za lakše modeliranje i opisivanje objekata koji se modeliraju: lokalni koordinatni sistemi (radne ravni), dubine kontura, projektovana geometrija sa drugih ravni, sakrivene linije...