Bilo bi dobro da na ovoj strani objasnim jednostavnim jezikom šta je to u stvari taj BIM koncept, odnosno BIM tehnologija.
Jedna od glavnih ideja BIM koncepta je da se tokom projektovanja napravi jedinstvena baza podataka o objektu t.j. virtuelni 3D model objekta (BIM model). Za razliku od običnog 3D modela koji uglavnom opisuje samo geometriju objekta, BIM model može u sebi da pohrani veliki broj različitih vrsta podataka o nekom građevinskom objektu: geometriju objekta, strukturu, materijale, polufabrikate, rezultate proračuna, razna dokumenta, metapodatke… Na primer, 3D model objekta je moguće strukturirati na gradilište/objekte/spratove/prostorije/zidove… Svaki od ovih nivoa strukture se može definisati pomoću velikog broja podataka i parametara: kote, zapremine prostorija, karakteristike materijala, proračunata cena izgradnje, crtež, GIS podaci... Unutar svakog od ovih glavnih nivoa može da postoji veliki broj podnivoa, odnosno objekata ili procesa koji se takođe mogu definisati sa velikim brojem podataka i parametara.
BIM model je u suštini jedinstvena strukturirana baza podataka koja odražava realni objekat posle gradnje.
Svi učesnici u projektu (investitor, projektanti, izvršioci radova...) mogu u BIM model unositi svoje podatke o objektu ili procesu, ili iz njega čitati podatke koji su im potrebni. U praksi to znači da specijalisti iz raznih oblasti mogu da pročitaju podatke iz BIM modela, generišu na osnovu njih svoje podatke i sačuvaju ih u BIM modelu. Ili na primer investitor može da dobije informaciju koliko će neka promena uticati na troškove...
Veliki broj elemenata od kojih se objekti grade, se nalaze već definisani u specijalnim BIM bazama. Projektantima je potrebno samo pronaći one koje su im potrebni i uvesti ih u BIM model objekta. Na ovaj način se ne moraju svaki put ručno modelirati i definisati materijali, polufabrikati, vrata, prozori...
Pošto se u BIM modelu nalazi veliki broj podataka o objektu, na osnovu njega i odgovarajućih softverskih alata moguće je u ranim fazama projektovanja izvršiti sve neophodne analize i simulacije sa ciljem da se pre početka gradnje dobije što više tačnih informacija o raznim veličinama (troškovi, logistika, vremena…). Na primer moguće je odrediti obim posla, količine građevinskog materijala i polufabrikata, proračunati i optimizovati troškove, precizno planirati logistiku, otkloniti veliki broj potencijalnih problema, analizirati uticaje raznih faktora….
Pošto se podaci uzimaju iz jedinstvene baze, svi učesnici u projektu koriste ažurirane podatke, što je jedna od ključnih karakteristika BIM tehnologije. U praksi to znači da ako neko promeni neki detalj na geometrijskom modelu objekta, ova promena će se propagirati na sva mesta gde je taj detalj korišćen.
Primer: na 3D modelu zgrade imamo prostoriju za koju smo u potpunosti odredili sve podatke koje definišu pod (površina, beton, armatura, košuljica, lepak, keramičke pločice, podno grejanje…). Specijalisti su na osnovu 3D BIM modela napravili 2D crteže, izračunali neophodne količine materijala, radne sate, cenu pravljenja košuljice, cenu montaže podnog grejanja… Ako sad neko na BIM modelu smanji površinu prostorije, ova promena će se odraziti na svim mestima gde površina prostorije učestvuje kao parametar. Nije potrebno tražiti i ručno menjati sve crteže na kojima se pojavljuje promenjeni detalj, nije potrebno tražiti sve proračune u kojima učestvuje površina poda kao parametar… Svi podaci povezani sa ovom promenom će se ažurirati automatski.
Veliki broj ljudi poistovećuje BIM i 3D CAD modeliranje, ali između ove dve tehnologije postoji velika razlika. BIM je koncept u kojem je modeliranje 3D modela građevinskog objekta samo jedna od aktivnosti na početku, istina veoma važna aktivnost, ali ne i jedina.
BIM modeli u sebi mogu da sadrže veliki broj međusobno različitih podataka: geometrijske (2D i 3D), GIS, tabelarne, tekstualne, rezultate proračuna, ... Glavna težnja je da BIM model postane što verniji digitalni blizanac stvarnog građevinskog objekta, t.j. da pre gradnje bude određeno što više karakteristika stvarnog objekta.
Zajedničkim radom na BIM modelu velikog broja raznih učesnika na projektu, omogućeno je kvalitetno sagledavanje efikasnosti, optimalno upravljanje troškovima, precizno određivanje trajanja raznih aktivnosti... i to u svim fazama životnog ciklusa objekta (planiranje, projektovanje, gradnja, eksploatacija, rušenje i reciklaža).
Da bi se BIM tehnologija mogla primenjivati, u preduzeću moraju da postoje softverski alati koji imaju sposobnosti da obave sve što BIM tehnologija zahteva. Takođe, moraju da postoje BIM formati datoteka koji su sposobni da opišu i pohrane sve vrste podataka koji se generišu o objektu tokom njegovog životnog ciklusa.
I na kraju, veoma je bitno je imati u preduzeću obučene i iskusne kadrove, IT infrastrukturu (računare, mrežu, server...), rukovodioce koji razumeju prednosti ove tehnologije...
Ovo bi bilo dovoljno za uvod u principe na kojima počiva BIM koncept. Naravno, on je mnogo složeniji, ali za većinu posetilaca ovog veb sajta, ovo je sasvim dovoljno da razumeju suštinu.